Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija, poznata i kao poremećena insulinska osetljivost, predstavlja složeno stanje kada vaše ćelije ne reaguju kako bi trebalo na insulin, hormon pankreasa koji reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi.

Iz nekoliko razloga ćelije vaših mišića, masti i jetre mogu neadekvatno reagovati na insulin, što znači da ne mogu efikasno da preuzmu glukozu iz vaše krvi ili da je skladište. Kao rezultat toga, vaš pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao da prevaziđe povećanje nivoa glukoze u krvi. Ovo se zove hiperinsulinemija.

Sve dok vaš pankreas može da proizvede dovoljno insulina da prevaziđe slab odgovor vaših ćelija na insulin, nivo šećera u krvi će ostati u zdravom opsegu. Ako vaše ćelije postanu previše otporne na insulin, to dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi – hiperglikemije, što vremenom dovodi do predijabetesa i dijabetesa tipa 2.

Savremen način života, nezdrava ishrana i slaba fizička aktivnost umnogome doprinose povećanju broja ljudi sa insulinskom rezistencijom. Povišeni nivoi insulina mogu dovesti do povećanja telesne težine, što zauzvrat pogoršava insulinsku rezistenciju. Hiperinsulinemija je takođe povezana i sa višim nivoom triglicerida, aterosklerozom, visokim krvnim pritiskom.

Neki od simptoma ovog stanja su: gojaznost (posebno u predelu stomaka), pospanost i osećaj umora, stalna želja za slatkišima koja je najveća nakon obroka, nedostatak energije, zaboravnost, nagli pad šećera, kod žena neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačana maljavost.

Za postavljanje dijagnoze potrebno je odraditi nekoliko analiza i testova:

• Vrednost hemoglobina A1c
• OGTT – test opterećenja glukozom
• Lipidni status (ukupni holesterol, LDL i HDL holesterol, trigliceridi)

Cilj lečenja je da receptori na ćelijama postanu osetljiviji na insulin. Za to je pre svega potrebna promena životnih navika, kvalitetan san, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, a lekar na osnovu rezultata može uključiti i odgovarajuću terapiju. Veoma je bitno redovno uzimanje obroka, povećanje unosa hrane bogate vlaknima i proteinima, a izbegavanje rafinisanog šećera.