Dijabetes i visok krvni pritisak

Pacijenti sa dijagnostifikovanim dijabetesom i visokim krvnim pritiskom imaju povišeni rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Dijabetes u kombinaciji sa visokim krvnim pritiskom takođe povećava rizik za ostale bolesti kao što su bolest bubrega i dijabetička retinopatija koja može da izazove slepilo.

AŽURIRANO: Januar 2020.

Visoki krvni pritisak ili hipertenzija je stanje koje se često sreće kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Još uvek nije poznata jasna povezanost između ova dva stanja, ali se smatra da su faktori koji utiču na njihov nastanak:

• Gojaznost
• Ishrana sa povišenim unosom soli
• Hronične upale u organizmu
• Fizička neaktivnost

Ukoliko imate dijabetes, od izuzetne je važnosti da redovno merite krvni pritisak. Visoke vrednosti krvnog pritiska oštećuju krvne sudove što onemogućava da krv lako cirkuliše i da dolazi do srca i vitalnih organa. U slučaju da imate povišene vrednosti krvnog pritiska potrebno je da u saradnji sa svojim lekarom napravite plan za njegovo normalizovanje. Ukoliko želite da saznate više o vrednostima krvnog pritiska pročitajte ovaj članak.

Kao što smo već napomenuli, ukoliko imate dijabetes potrebno je da redovno obavljate samokontrolu krvnog pritiska. Potražite aparate za krvni pritisak koji su klinički validirani na grupama pacijenata kojima je dijagnostifikovan dijabetes. Pogledajte klinički validirane aparate za merenje krvnog pritiska u našoj ponudi:

Redovno vežbanje. Većina doktora preporučuje svakodnevni ubrzani hod od 30-40 min. Redovna fizička aktivnost, pored smanjenja krvnog pritiska takođe utiče na jačanje srčanog mišića i smanjenje nivoa šećera u krvi. Ukoliko ste do sada bili fizički neaktivni, najbolje je da počnete sa ubrzanim hodanjem 5 min. dnevno, postepeno povećavajući vreme hodanja. Koristite stepenice umesto lifta ili parkirajte dalje od posla.

Promena navika u ishrani. Pored smanjenog unosa šećera, vrlo je bitno da ograničite unos soli (ispod 5g dnevno po preporuci SZO), mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti. Ostale navike u ishrani koje bi trebalo promeniti i biti dosledan u njihovoj primeni su:

• više manjih obroka tokom dana
• više porcija povrća tokom dana
• unos nemasnih mlečnih proizvoda
• smanjeni unos brze i prerađene hrane
• ograničena upotreba kuhinjske soli – ispod 5 g (jedna kafena kašičica) dnevno
• upotreba nemasnog mesa, piletine i ribe
• nemasna priprema hrane
• upotreba svežeg voća
• upotreba integralnih žitarica