Dijabetes je hronična bolest koja nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može da iskoristi insulin koji se proizvodi. Insulin je hormon koji reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi. Hiperglikemija, ili povišen nivo glukoze u krvi je najčešći efekat nekontrolisanog dijabetesa i vremenom vodi ka ozbiljnim oštećenjima srca, krvnih sudova, bubrega, vida i nerava.

KRVNI PRITISAK / DIJABETES

Povišen krvni pritisak i dijabetes

DIJABETES

Šta je dijabetes (šećerna bolest)?

DIJABETES

Prevencija i lečenje dijabetesa

DIJABETES

Šta je gestacijski dijabetes?

Potrebno je da svakodnevno merite nivo šećera u krvi. Takođe, ukoliko Vam je dijagnostifikovan dijabetes potrebno je da redovno obavljate samokontrolu krvnog pritiska. Potražite aparate za krvni pritisak koji su klinički validirani na grupama pacijenata kojima je dijagnostifikovan dijabetes. Pogledajte klinički validirane aparate za samokontrolu u našoj ponudi:

Redovno vežbanje. Većina doktora preporučuje svakodnevni ubrzani hod od 30-40 min. Redovna fizička aktivnost, pored smanjenja krvnog pritiska takođe utiče na jačanje srčanog mišića i smanjenje nivoa šećera u krvi. Ukoliko ste do sada bili fizički neaktivni, najbolje je da počnete sa ubrzanim hodanjem 5 min. dnevno, postepeno povećavajući vreme hodanja. Koristite stepenice umesto lifta ili parkirajte dalje od posla.

Promena navika u ishrani. Pored smanjenog unosa šećera, vrlo je bitno da ograničite unos soli (ispod 5g dnevno po preporuci SZO), mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti. Ostale navike u ishrani koje bi trebalo promeniti i biti dosledan u njihovoj primeni su:

• više manjih obroka tokom dana
• više porcija povrća tokom dana
• unos nemasnih mlečnih proizvoda
• smanjeni unos brze i prerađene hrane
• ograničena upotreba kuhinjske soli – ispod 5 g (jedna kafena kašičica) dnevno
• upotreba nemasnog mesa, piletine i ribe
• nemasna priprema hrane
• upotreba svežeg voća
• upotreba integralnih žitarica