Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda. On varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti  arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Pritisak krvi tako zavisi i od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.

Sistolni „gornji“ pritisak se meri nakon kontrakcije srca i to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni „donji“ pritisak se registruje kada je srce relaksirano.

Povišen krvni pritisak neizostavno dovodi do ozbiljnih posledica.

  • Skoro ½ infarkta srca i 2/3 obolelih od šloga ima krvni pritisak viši od 160/95 mm Hg
  • Dugogodišnja nelečena hipertenzija  vodi u kongestivnu srčanu  slabost u 91% slučajeva
  • 54,7% poremećaja srčanog ritm aje posledica hipertenzije
  • 30% ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne znaju da ga imaju
  • 70% ljudi koji imaju povišen krvni pritisak ne drže ga pod kontrolom
  • Od 2001.-2010.godine u Srbiji stopa umiranja od bolesti koje su posledica visokog krvnog pritiska  je porasla za 129,4%
  • Iako je u 90-95% slučajeva nepoznat uzrok hipertenzije ona se lako otkriva i drži pod kontrolom.

slika-srce-krvni-sudovi

Visok krvni pritisak – simptomi

Nekomplikovana hipertenzija obično protiče bez simptoma i zato se naziva „tihi ubica“.

Neki ljudi mogu da osete nespecifične simptome kao što je glavobolja, vrtoglavica, „kratak dah“, zamućen vid.

Kategorije poremećaja krvnog pritiska prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji:

Kategorija Sistolni  krvni pritisak Dijastolni  krvni pritisak
normalan krvni pritisak niži od 120 i niži od 80
prehipertenzija 120–139 ili 80–89
visok krvni pritisak I stepen 140–159 ili 90–99
visok krvni pritisak II stepen 160 ili viši ili 100 ili viši

Neotkriven i nekontrolisan krvni pritisak koji perzistira godinama neprimetno oštećuje organizam. Na sreću, promenom životnih navika  i uključivanjem lekova za kontrolu pritiska možete redukovati rizik od posledica koje mogu životno da vas ugroze.

Posledica tih oštećenja su bolesti i poremećaji koji ozbiljno ugrožavaju život, a nekada je prva manifestacija  fatalna, poput infarkta ili šloga.

Najteže posledice dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije su sledeće:

Ateroskleroza. Visok krvni pritisak je jedan od kofaktora za nastanak oštećenja krvnih sudova, što za posledicu ima  gubitak elastičnosti i promera krvnog suda. Ovako izmenjene arterije  nisu u mogućnosti da dopreme dovoljnu količinu kiseonika tkivima i organima, a sam zid krvnog suda postaje podložniji na rupturu. Dalje posledice ateroskleroze su angina pektoris, infarkt srca, šlog, oštećenja vida  od zamućenosti do potpunog gubitka vida.

Bubrežna insuficijencija. Povišen krvni pritisak u bubrezima oštećuje bubrežno tkivo i gubi se filtracona sposobnost bubrega.

Srčana slabost. Srce funkcioniše kao pumpa i kada je povišen pritisak u arterijskom stablu to zahteva veću potisnu snagu srčanog mišića. Rad po povećanim opterećenjem sa godinama iscrpljuje srčani mišić čija snaga opada i postaje nedovoljna za svakodnevne zahteve.