Čak 70 do 80 odsto pacijenata, koji imaju dijagnozu šećerne bolesti, pati od gojaznosti. Regulacija nivoa šećera u krvi se poboljšava namirnicama koje sadrže dijetna vlakna kao što su jabuke, žitarice, povrće, semenke…
Lečenje hroničnih, dugotrajnih, doživotnih poremećaja zdravlja ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignuća, uslova pod kojima se sprovodi, iskustva, znanja i veštine lekara i medicinskog osoblja. Složenost lečenja uslovljena je prirodom samog oboljenja, s jedne, i učešćem bolesnika u procesu lečenja, s druge strane. Šećerna bolest je doživotno oboljenje, promenljivog toka i sa progresivnim oštećenjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi oštećenja napreduju tokom vremena. Nivo zdravlja i ishod oboljenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije već i od navika i ponašanja samog pacijenta i njegovog aktivnog učešća u procesu lečenja.
Gojaznost i dijabetes
Postavljanjem dijagnoze šećerne bolesti, naročito oblika nezavisnog od insulina (tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus), potrebno je utvrditi i faktore rizika i upoznati pacijenta sa njima. Gojaznost je često prisutna kod ovih pacijenata i sreće se kod 70 do 80 odsto ljudi, koji pate od ovog poremećaja zdravlja. Pacijent se mora upoznati sa činjenicom da je njegovo sadašnje oboljenje dobrim delom uslovljeno gojaznošću, kao i da kvalitet lečenja i života zavise od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne mase smanjuje se rezistencija na insulin, povećava iskoristljivost glukoze, srazmerno smanjuje nivo glikemije, a time je lečenje uspešnije i kvalitet života bolji. Ono što pacijent svakako treba da zna je činjenica da se šećerna bolest ne može uspešno lečiti ukoliko se ne obrati pažnja i na lečenje gojaznosti.