Hipertenzija

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. godine, procenjuje se oko 1,13 milijarde ljudi u svetu sa hipertenzijom. To znači da je svaka četvrta odrasla osoba pogođena ovim stanjem. Prevalenca je posebno visoka u starijoj populaciji i među osobama sa nezdravim načinom života, međutim poslednjih godina sve je veći procenat mlađih osoba sa postavljenom dijagnozom hipertenzije.

Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, često je nazivana „tihim ubicom“ jer može prolaziti neprepoznata i bez simptoma dok ne izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

Uobičajeni simptomi hipertenzije koje je korisno imati na umu su:

• Glavobolja, posebno u predelu potiljka
• Zamućen vid
• Umor
• Krvarenje iz nosa
• Bol u grudima

Ovo su nespecifični simptomi i često mogu biti povezani i sa drugim stanjima. Najbolji način za ranu dijagnostiku i prevenciju hipertenzije, kao i njenih komplikacija su samokontrola u kućnim uslovima kao i redovne posete lekaru.

Najčešće komplikacije visokog krvnog pritiska mogu biti moždani udar, aneurizma aorte, srčane bolesti, poremećaj vida, hronična bubrežna bolest…

Preventivne mere kao što su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, smanjen unos soli i alkohola, kao i pravovremeni medicinski pregledi i odgovarajuća terapija, ključni su u borbi protiv hipertenzije i njenih komplikacija.

Kada se hipertenzija pomene u kontekstu zdrave ishrane najveći „krivac“ je natrijumova so.

• Uticaj natrijuma: Visok unos natrijuma (soli) može povećati krvni pritisak kod osetljivih osoba. Natrijum zadržava vodu u telu, što povećava volumen krvi i pritisak. Preporučuje se smanjenje unosa soli na manje od 5 grama dnevno (što je otprilike jedna kašičica soli).

• Značaj kalijuma: Kalijum je mineral koji pomaže u kontroli natrijuma u telu. Namirnice bogate kalijumom, kao što su voće (posebno banane, avokado), povrće (npr. spanać, paradajz) i mahunarke (npr. pasulj), mogu imati pozitivnih efekata kod osoba sa povećanim krvnim pritiskom. Dobra zamena natrijumove soli je kalijumova so!

Kako bi poboljšali zdravlje srca i smanjili rizik od visokog krvnog pritiska, isprobajte biljne začine poput bosiljka, ruzmarina i peršuna umesto soli.

1. Čitajte deklaracije i birajte namirnice sa manjima sadržajem soli
2. Kuvajte kod kuće: time ćete imati potpunu kontrolu i dodatno možete koristiti druge biljne začine
3. Izbegavajte prerađenu i konzerviranu hranu: Birajte sveže namirnice
4. Koristite začine poput limunovog soka, jabukovog sirćeta, peršuna, bosiljka, ruzmarina i origana za dodatan ukus
5. Ograničite unos brze hrane
6. Postepeno izbacujte unos soli, kako bi se Vaš organizam navikao
7. Povećajte unos kalijuma: Kalijum pomaže izbacivanju natrijuma iz tela i održava ravnozežu između soli i vode u organizmu.

Pored soli bitan faktor rizika za visok krvni pritisak mogu biti:

• Masti: Zasićene masti i trans masti (pronađene u prerađenim namirnicama i brzoj hrani) mogu povećati rizik od srčanih bolesti i pogoršati hipertenziju. S druge strane, zdrave masti, poput nezasićenih masti koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima i ribi, mogu imati pozitivan uticaj na krvni pritisak.

• Alkohol i kofein:Prekomerna konzumacija alkohola može povećati krvni pritisak, čak se pokazalo i da ljudi koji povremeno kozumiraju alkohol imaju veće vrednosti krvnog pritiska od onih koji ne konzumiraju uopšte. Kofein takođe može privremeno povećati krvni pritisak, ali se osetljivost ka kofein menja. Dugotrajnim konzumiranjem kofeina, smanjuje se osetljivost na kofein pa samim tim se smanjuju i njegovi efekti.

Mediteranska i DASH (Dijetetski pristup za zaustavljanje hipertenzije) dijeta su dva pristupa ishrani koja se često pominju u kontekstu zdravog srca.

Mediteranska dijeta

Mediteranska ishrana je stil ishrane koji je karakterističan za zemlje koje okružuju Sredozemno more. Ovaj tip ishrane podrazumeva:
• Visok sadržaj voća (posebno svežeg), povrća (najviše korenasto i zeleno povrće), integralnih žitarica (hleb, ovas ili testenina) i masnih riba (bogatih omega-3 masnim kiselinama).

• Nizak sadržaj crvenog mesa, a umerenu konzumaciju belog nemasnog mesa
• Zamena mlečnih proizvoda s manje masnoće ili bez masti za visokomasne mlečne proizvode.
• Korišćenje ulja (najviše maslinovo), orašastih plodova (orasi, bademi ili lešnici) ili lanenog ulja umesto maslaca i drugih masti.
Ovaj tip ishrane ima niz benefita po zdravlje čoveka kao što su zdravlje kardiovaskularnog sistema, digestivnog trakta, mentalno zdravlje, regulacija šećera u krvi,…

DASH Dijeta (Dijetetski pristup za zaustavljanje hipertenzije)

Dash dijeta je poseban tip ishrane dizajniran sa cilljem da smanji stopu ljudi obolelih od hipertenzije i poboljša kardiovaskularno zdravlje. Ovakav pristup ishrani je uravnotežen, ali i dosta fleksibilan što je čini pogodnom za praćenje na duže staze.

• Visok unos povrća, voća, niskomasnih fermentisanih mlečnih proizvoda, integralnih žitarica, ribe i orašastih plodova.
• Nizak unos slatkiša, napitaka zaslađenih šećerom i crvenog mesa.
• Nizak unos zasićenih masti, ukupnih masti i holesterola.
• Nizak unos natrijuma
• Bogat izvor kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.
• Bogat izvor proteina i vlakana.